BLOG

BUDITE UVEK U TOKU SA NAJNOVIJIM DEŠAVANJIMA NA TEHNOLOŠKOJ I INTERNET SCENI

SIGURNOST NA INTERNETU

Sigurnost na internetu
autor teksta Radovan Baštić , 23. novembar 2019 | Bezbednost i zaštita podataka

Internet je danas suštinski važan za mnoge institucije, velike i male firme, univerzitete i državne službe. Ogroman broj pojedinaca se oslanja na internet za svoje profesionalne, društvene i lične potrebe. Ali, internet ima i svoju tamnu stranu, stranu gde loši momci pokušavaju da nam zagorčaju svakodnevni život praveći štetu našem softveru povezanom sa internetom i na taj način ugrožavajući našu privatnost i onesposobljavajući internet usluge od kojih zavisimo.

Zahvaljujući sve većem broju i raznovrsnosti postojećih napada, bezbednost na mreži postala je poslednjih godina središna tema u oblasti računarskih mreža.

Svoje uređaje povezujemo sa internetom jer želimo da preuzmemo podatke sa interneta. Pod tim mislimo naravno na one dobre stvari poput veb stranica, poruka e-pošte, MP3 muzika, telefonski pozivi, rezultate pretraživača itd. Ali, zajedno sa tim dobrim stvarima stužu i one loše - poznate pod zajedničkim nazivom zlonamerni softver. Kada zlonamerni softver zarazi naš uređaj, on može obaviti neke zlonamerne radnje poput brisanja fajlova ili instaliranje špijunskog softvera za prikupljanje naših privatnih informacija. Najveća moć zlonamernog softvera leži u tome što se razmnožava samostalno.

Zlonamerni softver može da se širi u obliku virusa, crva ili trojanskog konja.

Virus je vrsta zlonamernog softvera koja podrazuvema da korisnik uradi nešto kako bi zarazio uređaj tog korisnika. Najpoznatiji primer je prilog e-pošte koji sadrži maliciozni izvršni kod. Kada korisnik otvori prilog, on nesvesno pokreće zlonamerni softver na svom računaru. Ovakvi virusi iz e-poruka se najčešće razmnožavaju samostalno - kada se jednom pokrene, virus može da pošalje prilog sa zlonamernim kodom svim korisnicima iz e-adresara datog korisnika.

Crv je zlonamerni softver koji može da prodre u uređaj korisnika bez njegovog izričitog učešća. Na primer, korisnik može da pokrene ranjivu mrežnu aplikaciju kojoj napadač može da pošalje zlonamerni softver. U tom slučaju bez direktnog učešća korisnika, ta aplikacija može da privuče zlonamerni softver sa interneta i da ga pokrene, na taj način praveći crva. Novonastali crv pretražuje internet i traži druge računare koji koriste istu ranjivu mrežnu aplikaciju.

Trojanski konj je zlonamerni softver koji je skriven unutar nekog drugog korisnog programa. On je veoma opasan i nanosi veliku štetu.

Ovaj tekst nas podstiče da razmišljamo samo o jednom pitanju: Šta je potrebno uraditi u projektovanju računarskih mreža kako bi uređaje povezane na internet odbranili od zlonamernih napada.